Novi IEC 62676-4:2025 standard – šta se menja u planiranju i primeni sistema video-nadzora?

Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) je 9. oktobra 2025. godine objavila novo izdanje standarda IEC 62676-4:2025, koji definiše smernice za primenu sistema video-nadzora u bezbednosnim aplikacijama. Ovaj standard zamenjuje prethodnu verziju iz 2014. godine i u Evropi je poznat kao EN 62676-4, ranije EN 50132-7.

Novo izdanje predstavlja značajan iskorak u odnosu na ranije standarde i usklađuje zahteve sa savremenim digitalnim tehnologijama, realnim mogućnostima video-analitike i aktuelnom forenzičkom praksom.

Važno je istaći da IEC 62676-4:2025 nije samo tehnički dokument, već praktični smerni okvir za sve učesnike u procesu – od planiranja i projektovanja, preko instalacije, do eksploatacije i održavanja sistema video-nadzora. Standard je koncipiran tako da obezbedi dosledno i predvidivo funkcionisanje sistema u realnim uslovima rada, a ne samo ispunjenje formalnih tehničkih zahteva.

Zašto je bila potrebna nova verzija standarda?

Pored toga, standard je ažuriran kako bi pratio savremeni tehnološki razvoj, uključujući unapređenja u senzorskoj tehnologiji, obradi slike, performansama u uslovima slabog osvetljenja, dinamičkom rasponu i primeni napredne video-analitike. Ovi faktori danas imaju ključnu ulogu u realnoj upotrebljivosti sistema video-nadzora.

Stari standard je bio zasnovan na analognim pretpostavkama i podrazumevao je da je moguće jednoznačno identifikovati lice ukoliko ono zauzima određeni deo ekrana. U praksi se pokazalo da takav pristup ne daje pouzdane rezultate, naročito u realnim uslovima rada sistema.

Nove kategorije kvaliteta slike i gustine piksela

Jedna od najvažnijih novina u standardu IEC 62676-4:2025 jeste potpuno redefinisana skala gustine piksela (pix/m), kojom se jasno povezuje operativna namena sistema video-nadzora sa potrebnim kvalitetom slike.

Standard definiše sedam nivoa kvaliteta slike – od osnovnog pregleda prostora do detaljne analize lica i registarskih tablica. Najviši nivo kvaliteta izveden je iz međunarodnih standarda za fotografije u ličnim dokumentima, dok su niži nivoi namenjeni detekciji kretanja, praćenju događaja i analitičkim funkcijama.

Na ovaj način standard jasno pokazuje da kvalitet sistema video-nadzora ne zavisi isključivo od nominalne rezolucije kamere, već od ukupne sposobnosti sistema da obezbedi upotrebljivu informaciju u realnim uslovima rada, uključujući osvetljenje, kontrast, obradu slike i stabilnost performansi.

Važno je istaći da novi standard napušta pojam „identifikacije bez razumne sumnje“, jer je i u forenzičkoj praksi potvrđeno da takav apsolutni nivo sigurnosti nije realan – čak ni kod znatno pouzdanijih biometrijskih metoda.

Bezbednosni koncept kao osnova projektovanja

Nova verzija standarda zahteva da se sistem video-nadzora projektuje isključivo kao deo šireg bezbednosnog koncepta. Bezbednost se posmatra kroz tri međusobno povezana stuba:

• građevinsko-mehaničke mere
• elektronske mere
• organizacione mere

Planiranje sistema video-nadzora mora da proistekne iz:

1. identifikacije opasnosti
2. procene rizika
3. definisanja mera za tretiranje rizika

Ovim pristupom se video-nadzor jasno pozicionira kao alat za upravljanje rizicima, a ne kao izolovano tehničko rešenje.

Eksploatacija sistema i jasno definisane uloge

Standard po prvi put detaljno uređuje način korišćenja i održavanja sistema video-nadzora, na nivou uporedivom sa protivpožarnim i protivprovalnim sistemima.

Definisana su tri nivoa stručnosti lica koja rade sa sistemom:

• obučeno lice
• stručno lice za sistem video-nadzora
• sistem inženjer za sistem video-nadzora

Svaki nivo je jasno povezan sa fazama planiranja, instalacije, puštanja u rad i eksploatacije sistema, uključujući preventivno i korektivno održavanje, kao i redovne tehničke provere.

Standard dodatno naglašava potrebu za obezbeđivanjem dugoročne pouzdanosti sistema, otpornosti na operativne i ambijentalne uslove, kao i praćenje performansi tokom eksploatacije. Time se sistem video-nadzora posmatra kao dugoročna bezbednosna investicija, a ne kao jednokratna tehnička instalacija.

Bezbednosni razredi i kritična infrastruktura

U informativnom dodatku standarda date su preporuke za određivanje bezbednosnih razreda sistema video-nadzora, u zavisnosti od:

• veličine sistema
• vrste primene
• zahteva objekata od posebnog značaja i kritične infrastrukture

Najavljeno je da će u narednoj reviziji standarda zahtevi za kritičnu infrastrukturu biti dodatno precizirani i normativno ojačani.

Usklađenost sa SRPS A.L2.003:2025 i zakonskim okvirom u Republici Srbiji

Standard IEC 62676-4:2025 je u potpunosti kompatibilan sa savremenim pristupom proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja koji je u Republici Srbiji normativno definisan standardom SRPS A.L2.003:2025, kao i važećim zakonodavnim okvirom u oblasti privatnog obezbeđenja.

SRPS A.L2.003:2025 jasno propisuje da se mere zaštite moraju definisati na osnovu procene rizika, pri čemu se tehničke mere, uključujući sistem video-nadzora, uvode isključivo kao odgovor na identifikovane pretnje, ranjivosti i posledice.

U tom smislu, novi IEC standard ne uvodi ništa što je u suprotnosti sa domaćim propisima, već ih operativno dopunjuje i pruža jasan tehnički okvir za njihovu primenu.

Video-nadzor kao tehnička mera u aktu o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja

Prema SRPS A.L2.003:2025, sistem video-nadzora se u aktu o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja tretira kao tehnička mera zaštite, koja mora imati:

• jasno definisanu svrhu
• obrazloženje u odnosu na konkretne rizike
• opis očekivanog efekta na smanjenje rizika
• usklađenost sa drugim merama zaštite

Iako se sistem video-nadzora kao tehnička mera definiše u okviru procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, prilikom donošenja odluke o njegovoj primeni neophodno je uzeti u obzir i zahteve drugih relevantnih procena i propisa. To se pre svega odnosi na oblasti zaštite informaciono-komunikacionih sistema, tajnosti podataka i zaštite podataka o ličnosti, koje postavljaju dodatne uslove u pogledu zakonitosti, svrhe, obima i načina korišćenja sistema video-nadzora. Na taj način se obezbeđuje da uvedena tehnička mera bude ne samo bezbednosno opravdana, već i u potpunosti usklađena sa važećim pravnim i organizacionim okvirom.

Upravo zbog toga, primena tehničkih standarda kao što je IEC 62676-4:2025 ima poseban značaj u obezbeđivanju opravdanosti i doslednosti ovakvih rešenja.

IEC 62676-4:2025 omogućava da se ova mera precizno i proverljivo definiše, jer operativne kategorije kvaliteta slike direktno povezuju:

• rizik koji se tretira
• zonu objekta
• očekivani rezultat video-nadzora

Na taj način se izbegava česta praksa da se u aktu o proceni rizika navodi opšta formulacija „uvođenje sistema video-nadzora“, bez jasnog obrazloženja njegovog realnog doprinosa bezbednosti.

Planiranje STZ u skladu sa zakonom i standardima

Zakon o privatnom obezbeđenju zahteva da se tehničke mere zaštite planiraju i realizuju u skladu sa procenom rizika i važećim standardima.

U praksi to znači da Plan sistema tehničke zaštite (STZ) mora biti:

• direktno zasnovan na aktu o proceni rizika
• tehnički opravdan
• dokumentovan i proverljiv

IEC 62676-4:2025 u tom kontekstu predstavlja referentni tehnički standard za deo STZ-a koji se odnosi na video-nadzor, dok SRPS A.L2.003:2025 obezbeđuje metodološki okvir za procenu rizika i izbor mera.

Standard takođe podstiče jasno definisanje zahteva i interoperabilnost sistema video-nadzora sa drugim bezbednosnim i informacionim sistemima, što je posebno važno u kompleksnim objektima i kritičnoj infrastrukturi gde više sistema mora funkcionisati kao celina.

Kombinovanom primenom ova dva standarda postiže se:

• normativna usklađenost
• tehnička doslednost
• jasna odgovornost učesnika u procesu (naručilac, projektant, izvođač, operater)

Digitalni registar procene rizika i AKTER platforma

SRPS A.L2.003:2025 uvodi potrebu za jasnom dokumentacijom, sledljivošću i ažuriranjem procene rizika, što u praksi podrazumeva prelazak sa statičnih dokumenata na digitalne alate.

AKTER platforma omogućava da se:

• akt o proceni rizika vodi u strukturisanom digitalnom obliku
• svaka tehnička mera, uključujući video-nadzor, poveže sa konkretnim rizikom
• Plan STZ-a logički veže za procenu rizika
• izmene sistema ili rizika automatski reflektuju u dokumentaciji

Na taj način se ispunjava ne samo formalni zahtev standarda, već i suštinski cilj – kontinuirano upravljanje rizicima, a ne jednokratna izrada dokumentacije.

Od formalne usklađenosti ka stvarnoj bezbednosti

Primena IEC 62676-4:2025 u kombinaciji sa SRPS A.L2.003:2025 i važećim zakonima u Republici Srbiji omogućava prelazak:

• sa „check-list“ pristupa
• na sistemsko, dokazivo i održivo upravljanje bezbednošću

Sistem video-nadzora tada prestaje da bude samo tehnički dodatak objektu, i postaje integralni deo bezbednosnog sistema, sa jasnom svrhom, merljivim efektom i dokumentovanom vrednošću.

Zaključak

IEC 62676-4:2025 predstavlja značajan korak napred u načinu na koji se sistemi video-nadzora planiraju, projektuju i koriste. Fokus je pomeren sa tehničkih pretpostavki na realne bezbednosne potrebe, procenu rizika i dokazivu vrednost sistema u praksi.

Ovakav pristup donosi korist krajnjim korisnicima, projektantima i operaterima, jer omogućava donošenje racionalnih i dokumentovanih odluka o primeni video-nadzora u savremenim bezbednosnim sistemima.

Pravna napomena

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni ili stručno-tehnički savet. Primena standarda i propisa zavisi od konkretnih uslova objekta i mora biti zasnovana na važećoj proceni rizika i dokumentaciji koju izrađuju ovlašćena lica.